Ave, Vučiću!

Svako ko prati javne nastupe predstavnika Srpske napredne stranke, pogotovo tokom sednica Narodne skupštine Republike Srbije, mogao je da primeti veoma čestu upotrebu sintagme "bivši režim". 
Iako je jasno da naprednjaci misle na bivšu vlast, pretprošlu vladu Srbije koju je do sredine 2012. godine predvodila Demokratska stranka, ova pogrešna upotreba pojma "režim" je dobar povod da se podsetimo kakvi režimi postoje i kakav je trenutno u Srbiji.

Termin „režim“ potiče iz francuskog jezika (régime) i podrazumeva sistem vladavine. Preuzet je iz latinske imenice regimen, što znači upravljanje.
Vrsta političkog režima određuje se prema nosiocu političke suverenosti. Suverenost u pravnom smislu uvek pripada državi kao pravnom licu, dok je u političkom smislu njen titular onaj čiju volju država ostvaruje preko svojih organa. Ukoliko državna vlast sprovodi volju većine reč je o demokratiji i demokratskim režimima, a ako sprovodi volju pojedinaca radi se o autokratiji i autoritarnim režimima.

Demokratija
Demokratski režim je poredak u kojem državna vlast, odnosno njen aparat, sprovodi volju većine. Danas se o demokratskom režimu govori i kao vladavini procedure koja omogućava svima jednake uslove i šanse. U demokratskom režimu postoji slobodno (civilno) društvo, zaštićeno od samovolje državnog aparata. Osnovni elementi demokratskog režima su ljudske i građanske slobode, prava garantovana ustavom i autonomija društvenih institucija kao što su univerzitet, verske zajednice i stručna udruženja. Definišući elementi demokratskog režima su još i vladavina prava i načela podele vlasti, nezavisnost sudstva, sloboda privredne delatnosti, a uslov za sve to je delotvorno ograničena državna vlast, koja se osvaja na izborima.

Autoritarni režimi 
Pod autoritarnim režimima smatraju se svi oni u kojima se grubo krše neke od demokratskih vrednosti. 
Cezarizam je autoritarni režim u kojem formalno postoje demokratske institucije, ali je sva vlast maksimalno personalizovana i faktički koncentrisana u rukama pojedinca. Pojedinac vlada uz pomoć podrške mase, a fizičku silu u početku ne upotrebljava, jer ona u tom stadijumu nije ni potrebna (i to je osobina koja ovaj režim razlikuje od apsolutizma, despotije i tiranije). Vladara najviše podržavaju niži društveni slojevi i neuki ljudi, a najveći protivnici su mu intelektualci i viši slojevi, kao i bivši politički moćnici. Javlja se najčešće u periodima dekadencije, ekonomskih i socijalnih kriza, kada je populizmom najlakše steći političku dominaciju. Iako vladar ima veliku podršku građana, ona je zapravo prividna, jer su građani letargični i zaslepljeni demagoškim pričama, a pojedini neistomišljenici nisu slobodni da izraze svoje mišljenje i sa njima se obračunava na svirep način, najčešće uz prećutnu podršku ostrašćene većine (što je najpoznatija slabost i demokratskog režima: nasilje većine nad manjinom). Cezaristički oblik autoritarnog režima nije dugog veka i najčešće prelazi u diktaturu, kada se građani osveste i ojača politička opozicija. Autoritarni režim tada opoziciju ili potpuno blokira represivnim merama uz pomoć policije (pravna država se pretvara u policijsku) ili je marginalizuje raznim podvalama, uz pomoć medija. Često se kao metod zavaravanja građana koriste instrumentalizovani pojedinci, navodni disidenti, koji do određene mere kritikuju vlast, ne bi li se stekao utisak da postoji sloboda misli i prava na javno izražavanje. 

Jasno je da u Srbiji nema "bivšeg režima" tamo gde ga vide predstavnici Srpske napredne stranke. A čega ima, zaključite sami.